О књизи: година / Скинуо сам капуљачу и исправио рашчупану косу. - Зар не препознајете? Могао сам буквално да чујем њен мозак како се креће. „Лесанскаја, дај да препишем свој домаћи“, одлучио сам да јој помогнем и подсетио је на фразу коју најчешће изговарам. Укочила се, и даље се смешно мрштећи, а онда је лагано нагнула главу и очи јој се рашириле. И схватио сам да ме је коначно препознала. - Марина?! - Глас јој је био изненађен, а изгледала је чак и помало зачуђена. „Тачно“, климнуо сам, смешећи се, „здраво, Снежана“..